Za Budu, glavni cilj prakse je da u životu eliminišemo nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo, zaključio je, nastaje kada nam ne uspe da dobijemo ono što želimo, ali isto tako i onda kada smo suočeni sa nečim što ne želimo. Idući korak dalje, jasno nam je da zadatku smanjenja i eleminisanja nezadovoljstva možemo prići na dva način. Prvi bi bio da svu svoju energiju posvetimo obezbeđivanju svega onoga što bismo želeli da imamo i izbegavanju svega što nam je neprijatno. Ova strategija, jasno je, znači da čitav svet potčinimo svojim željama. No, kao što je suviše dobro poznato, svet je veliko mesto i ako ga išta karakteriše, onda je to upornost u odbijanju da usliši naše zahteve. Imajući ovo u vidu, mnogo je verovatnije da ćemo, držeći se ove strategije, pre uvećati nego smanjiti svoje frustracije. Buda je otuda zagovarao jednu drugu, daleko uspešniju strategiju, a to je da svoja očekivanja prilagodimo stvarnosti, a ne obratno. Umesto da se upinjemo da nekako zgrabimo sve što poželimo, govorio je, trebalo bi da zapravo smanjujemo svoje želje.
Slično ovome, umesto da radimo na tome da iz sveta uklonimo sve ono nad čime se gnušamo, bolje je nastojanje da se oslobodimo samo jedne stvari, a to je naša sklonost ka gnušanju. Ukoliko uspemo da napravimo neophodne promene, rezultat je um koji je dovoljno fleksibilan da se prilagodi stvarnosti koja se neprekidno menja u skladu sa stanjima i uzrocima, a ne našim žudnjama i očekivanjima. Takav um postaje otvoren za čitav spektar mogućnosti, a ne samo za jednu. Isto tako, postaje sposoban da isceljuje sebe i pomaže drugima. Takav um je, kako bi to Buda rekao, kusala, što je pali termin koji znači: zdrav, sposoban, blagorodan. Kakav je vaš um sada? Kusala ili akusala? Da li to što ste radili prekjuče, juče, danas uvećava prvi ili drugi kvalitet, da li uvećava zadovoljstvo ili ga smanjuje?