Osnove budističke psihologije
Na početku, kratka rekapitulacija prošlog časa, kada smo rekli da abhidhamma govori o dve vrste stvarnosti:
1. konvencionalna (sammuti): Milan, Zorica, muškarac, žena, dete, krava, stolica itd. i
2. krajnja stvarnost (paramattha: parama = “krajnje, najviše” + attha = (izvorno = “značenje, cilj, ono što jeste”)
Reč je o fenomenima koji postoje zahvaljujući svojoj prirodi (sabhāva). Oni su krajnji termini analize, iza svih pojmova i oznaka, i ne mogu se dalje redukovati. Otuda su i krajnji objekat našeg saznanja.
Abhidhamma smatra da postoje 4 vrste takvih realiteta (dhammā). Tri pripadaju uslovljenoj stvarnosti
1. svest (ćitta)
2. mentalni faktori ili dodaci (ćetasika)Ž
3. materija (rūpa)
i jedan neuslovljenoj:
4. neuslovljeno (nibbāna)
E sad da krenemo dalje.
Slično nizu drugih duhovnih tragača, primarni fokus Budine analize stvarnosti i područje njegovog najvećeg doprinosa jeste, kao što znamo, naše iskustvo, dakle naša subjektivna stvarnost, a ne objašnjavanja kako je nastao ovaj svet, ko ga je stvorio i kakve su naše obaveze prema “tvorcu”. U toj analizi Buda je krenuo sasvim drugim putem od dotadašnje indijske misli izložene u upanišadama, koje govore o Brahmanu, nepromenljivoj osnovi spoljašnjeg sveta, i atmanu, isto tako nepromenljivom principu u samom središtu našeg bića. Najviši domet i oslobođenje upanišadskog mudraca dolazi sa uvidom u identičnost i nerazdvojivost ta dva temelja sveta i bića. Taj uvid je formulisan u čuvenim rečenicama tat tham asi (“ti si to”) i ahaṁ Brahmāsmi (“ja sam Brahma ili Apsolut”). Elem, Buda je stvari video malo drugačije, a uskoro ćemo videti i kako.
Glavni element stvarnosti o kojoj govorimo jeste, naravno, naša svest, kroz koju je percipiramo. Otuda krećemo od nje, što znači da ćemo danas razmotriti prvi od četiri realiteta, a to je ćitta (svest).
Ćitta
Pojam ćitta dolazi nam od glagolskog korena ćiti = saznavati, znati. Ovaj pojam u filozofskom diskursu može imati tri vrste značenja:
1. kao činilac, agent: ono što saznaje neki objekat,
2. kao instrument: ono uz pomoć čega prateći mentalni faktori saznaju neki objekat,
3. kao aktivnost: ćitta sama po sebi nije ništa više od samog procesa saznavanja objekta.
Za našu abhidhamma analizu, ovo poslednje značenje je najadekvatnije: ćitta kao aktivnost, proces saznavanja, proces koji je uvek obeležen trenutkom svog nastanka i trenutkom prestanka. Ovde je važno naglasiti da prema budističkoj analizi, svest uvek mora imati neki objekat. Pošto se radi o saznavanju, ne može postojati saznavanje bez objekta, onoga što se saznaje. Tako da ne postoji nešto što bismo mogli nazvati čista svest, u smislu svesti koja nema objekat. Zato, ako meditirate da biste dostigli “stanje čiste svesti”, što je vrlo popularna sintagma u nekim spiritualnim krugovima, dakle stanje bez ikakvih objekata ili misli, postojanje u prostoru čiste svesti, u pogrešnom ste autobusu. Buda bi vam savetovao da još jednom razmislite o svojim ciljevima.
Dalje, ćitta se, kao što će kasnije biti više reči, ne javlja izolovano, već uvek u kombinaciji sa drugim realitetom sa našeg početnog spiska, a to su mentalni faktori (ćetasike, na primer, koncentracija, bes, strah, saosećanje, mudrost, briga itd., ukupno ih je 52). I ćitta i ćetassike se javljaju i nestaju istovremeno. Takođe, imaju isti objekat: ne može biti objekat vaše svesti Pera, a da u isto vreme mrzite Đuru. Iako nam se može činiti da je tako, jer ćitta se menja velikom brzinom. Multitasking, što bi reklo. Iako i kod kompjutera, iako nam se čini da istovremeno rade dva programa, zapravo centralni procesor naizmenično dodeljuje resurse jednom pa drugom.
Dobro, pošto smo videli da se javljaju zakedno, neophodno je da nekako povučemo liniju razgraničenja između svesti i mentalnih faktora, da vidimo šta su to specifične karakteristike svesti. Abhidhammike su u tu svrhu koristile četiri kriterijuma po kojima se prepoznaje ćitta:
1. Njena karakteristika je da saznaje objekat. Ne postoji neko trajno sopstvo u nama koje saznaje uz pomoć svesti.
2. Njena funkcija je da bude “predvodnik” mentalnim faktorima, da ih usmerava i da je oni uvek prate. Nešto kao kralj i njegova svita, kako je to opisano u komentarima.
3. U iskustvu svakog meditanta ona se manifestuje kao kontinuitet procesa.
4. Njen direktni uzrok su um i materija (nāma-rūpa), pošto se svest, kao što smo rekli, ne može javiti samostalno, u odsustvu mentalnih faktora i materijalnih fenomena.
Sve u svemu, abhidhamma je uspela da izdvoji čak 89, odnosno 121 različitu vrstu svesti. Koje su to?
Pre nego što ih pogledamo, moramo se malo podsetiti budističkek osmologije izložene u suttama. Naime, Buda je govorio o svetovima, ukupno njih 31, a koja nastanjuju različite vrste bića.
Sve te svetove Buda je podelio u tri grupe:
1. Čulna sfera (kāmā loka), svetovi u kojima su čulna zadovoljstva glavni pokretač postupaka bića koja tu žive.
2. Sfera suptilne materije (rūpa loka), nastanjuju je bića koja su prethodno bila ljudska bića i u tom životu su dostigli neko od meditativnih zadubljenja (đhāna). Bića ovde još uvek imaju telo, ali je ono od suptilne materije. Od čua, mogu da vide i čuju, ali nema “grubljih” čulnih senzacija kao što je miris, ukus i dodir.
3. Nematerijalna sfera (ārūpa loka): ovde su ona ljudska bića koja su meditacijom dosegla 4 viša zadubljenja. Ovde nema materije i bića imaju samo mentalna iskustva.
I naravno, iza ove tri uslovljene sfere, gde se bića rađaju i umiru, postoji još jedna, a to je ona neuslovljena, nibbāna, stanje oslobođenosti.
Na osnovu svega ovoga, vraćamo se podeli na 4 klase svesti u Tabeli 2, gde vidimo da se nazivi za kategorije svesti podudaraju sa nazivima za različite sfere egzistencije. No, važno je napomenuti da stvari ne stoje što bi se reklo 1:1, različite vrste svesti se ne pojavljuju samo u svojoj odgovarajućoj sferi. Kada se pomene svest u čulnoj sferi, to znači da se ona obično javlja u čulnoj sferi, ali nije na nju omeđena. Zato, ako neko marljivo vežba samatha meditaciju, dostigne neko od zadubljenja, za vreme dok je u tom zadubljenju, njegova svest će biti svest područja suptilne materije. Iako je u ljudskom obliku, imaće iskustvo svesti božanskih bića koja obitavaju u području suptilne materije. Ako ide još dalje u stabilizovanju samadhija, koncentracije, može dostići ārūpa đhāne, stanje svesti karakteristično za nematerijalnu sferu. Ali isto tako i ova božanstva mogu kreirati stanja svesti sa nečistoćama (arogancija, vezanost itd.), kakva su tipična za područje čulnog, odnosno za naš svet. Isto važi i za stanja svesti sa povoljnim kvalitetima, karakterističnim za čulnu sferu
Na kraju imamo stanje svesti koje vodi oslobođenju od svih sfera egzistencije, i to su transcendentna stanja svesti. Ima je dve kategorije: svest puta, svest koja iskorenjuje nečistoće kroz praksu i svest ploda, koja je svest blaženstva kada su jednom nečistoće iskorenjene. I sve ove svesti su privremene, dok u nibbāni ove vrste svesti prestaju i otuda je nibbāna trajno stanje.
Iskustva đhāna nisu iskustva nibbāne. To su samo transcendentne ćitte.
Ono što obično smatramo ćittom je zapravo serija ćitta, trenutnih činova saznavanja, koji se događaju takvom brzinom da nam izgledaju kao jedan čin. Nešto slično kao što se individualni kadrovi filma, kada se projektuju velikom brzinom, sliju u jedan kadar. I što je još zanimljivije, ti individualni kadrovi svesti su različitog tipa. Abhidhammike su ih klasifikovale po nekoliko kriterijuma
Prvi kriterijum je prema četiri sfere (bhūmi) svesti, koju smo videli tabeli 2. Te sfere su blisko povezane, ali ne i identične sa sferama preporađanja koje smo videli u tabeli 1, zato što su pojedinačne vrste svesti nisu ograničene na istoimenu sferu egzistencije, već se mogu pojaviti i u drugim sferama. Pa tako imamo arahante, sa transcendentnom svešću, ali koji žive u čulnoj sferi. No, svest koju su razvili će uticati da se u narednom životu preporode u odgovarajućoj sferi egzistencije ili, ako su sasvim probuđeni, da se više ne preporađaju.
Drugi mogući kriterijum podele vrsta svesti je po tipu ili prirodi (đāti). U pogledu svoje prirode, svest se deli u četiri klase:
1. nepovoljna (akusala ćitta) = ona koju prati jedan od tri loša korena (pohlepa, mržnja i obmanutost). Ona donosi naravno patnju kao svoj rezultat.
2. povoljna (kusala ćitta) = ona koju prati jedan od tri dobra korena (darežljivost, prijateljska ljubav i mudrost). Ona donosi naravno sreću kao svoj rezultat.
3. rezultujuća (vipāka) = vrste svesti pod 1 i 2 čine kammu, voljni postupak. Ona stanja svesti koja nastaju kao plod takve kamme se nazivaju rezultujuća stanja.
Ovde treba podsetiti da je kamma čisto mentalna stvar.Kamma je voljna aktivnost povezana sa povoljnim i nepovoljnim stanjima svesti. Njezin rezultat su nova stanja svesti koja doživljavaju dozrevanje kamme.
4. funkcionalna (kiriya ili kriyā) = ova vrsta svesti nije ni kamma, niti njen rezultat. Ona uključuje aktivnost, ali ona nije kammički (etički) određena i otuda nije u stanju da proizvere kammičke rezultate.
Tipovi svesti pod 3 i 4, dakle, nisu ni povoljni ni nepovoljni, već (etički) neodređeni (abyākata).
Bilo bi previše da prolazimo svih 89, odnosno 121 vrstu svesti, zato ću, ilustracije radi do koje dubine abhidhamma analiza ide, prikazati samo prvu grupu od 12 tipova svesti, a to su nepovoljne ćitte u našoj, čulnoj sferi. koja inače obuhvata ukupno 54 vrste svesti.
Pohlepa ima dijapazon od opsesije nečim do suptilnog sviđanja i vezanosti. A vrste svesti obuzete pohlepom su grupisane prema tri kriterijuma. Prvi je osećaj koji prati tu svest: radost ili spokojstvo. Drugi je da li u sve uključeno pogrešno gledište ili nije. Treći je da li je takva svest nastala usled nekog podsticaja, koji može biti spoljašnji ili unutrašnji ili ne, putem tela, reči ili misli. Ovaj podsticaj može se javiti kako sa nepovoljnim ili povoljnim stanjima svesti. Svest nastala bez podsticaja se naziva spontanom.
Svesti ukorenjene u mržnji ima dve vrste: podstaknute i nepodstaknute. Nasuprot svesti koja ima koren u pohlepi i prati je ili radost ili ravnodušnost, ova je povezana samo sa jednim osećajem, a on je neprijatan (domanasa = du – loše + manas – um). Otuda vidimo da je neprijatan mentalni osećaj uvek štetan. Neprijatan fizički osećaj je kammički neodređen, a radost i ravnodušnost koji prate svest ukorenjenu u pohlepi mogu biti povoljni, nepovoljni ili neodređeni.
Takođe, iako se svest ukorenjena u mržnji može javiti na osnovu pogrešnog gledišta, ove se dve vrste svesti, prema abhidhammi, ne javljaju zajedno, već je reč o dva odvojena stanja svesti.
Literatura