Theravada budistička zajednica, nastala iz društva "Srednji put", danas ima dva ogranka, u Novom Sadu i Beogradu, gde se članovi okupljaju na redovnim grupnim meditacijama, kao i predavanjima iz teorije i prakse budizma. Na imanju u Čortanovcima, u prelepom okruženju Fruške gore 27. avgusta 2017. otvoren je manastir Oxford Buddha Vihara Srbija, prvi takve vrste u Srbiji i u ovom delu Balkana. 

U ovom istorijskom trenutku, kada je budizam konačno zvanično priznata religija u Srbiji, treba se podsetiti da, koliko god to zvučalo neočekivano, budizam ima svoju istoriju u našoj zemlji. Ona počinje sa dolaskom zajednice Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije nakon oktobarske revolucije. Kalmici su svoj hram sagradili 1929. na Zvezdari, na granici sa Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. Kako bi ovaj budistički hram bio potpun, iz Tokija u Beograd stigla je i veličanstvena bronzana statua Bude, koju je doneo poslanik Japana u Bukureštu. Treba reći da je budistički hram u Beogradu bio drugi po redu budistički hram u Evropi, odmah iza Sankt Peterburga. Nažalost, drugi svetski rat i pobeda komunizma naveli su Kalmike da 1944. spas potraže dalje u Zapadnoj Evropi i SAD. Njihov hram je kasnije prvo bio potpuno devastiran, a onda i srušen.

U neku ruku, naša Theravada budistička zajednica i manastir mogu se posmatrati nastavkom ove istorijske priče, ali sada je reč o sasvim drugoj budističkoj tradiciji, koja se razvila u jugoistočnoj Aziji (Šri Lanka, Mjanmar, Tajland, Kampućija I Laos), a akteri su ne imigranti, već ljudi sa ovog prostora. To je najbolji znak da je Budino učenje, Dhamma, svoj koren danas čvrsto uhvatila i u Srbiji.