U budizmu postoji lista od 10 kvaliteta (parami) koje je Buda razvijao tokom nebrojeno mnogo prethodnih života, a pomogli su mu da stigne do probuđenja. To su:

1. darežljivost (dāna)
2. vrlina (sīla)
3. obuzdanost (nekkhamma)
4. mudrost, uvid (pañña)
5. energičnost, marljivost (viriya)
6. strpljivost, trpeljivost (khanti)
7. istinoljubivost (saćća)
8. istrajnost, nepokolebljivost (adiṭṭhāna)
9. prijateljska ljubav (mettā)
10. spokojstvo, vedrina (upekkha)

Jedan od ovih važnih osobina, koje bi i sami trebalo da razvijamo, jeste dakle i adhiṭṭhāna = istrajnost, postojanost

Pali reč adhiṭṭhāna [adhi + sthā] je zanimljiva kad se pogledaju njeni delovi:
1. Prefiks adhi ima više značenja, ali ono koje je ovde bitno je funkcija pojačavanja: “baš”, “upravo ovde”.
2. Osnova –sthā je, gle čuda, srodna našoj reči “stajati”. Što i nije zapravo neko veliko čudo, jer je u paliju, baš kao i u sanskritu dosta sličnih reči.

Tako da adhiṭṭhāna doslovno znači “stajati baš ovde”, dakle ne mrdati uprkos svemu. Odatle je izvedeno i njeno primarno značenje: 1. odlučnost, rešenost, postojanost, istrajnost, jaka volja.

Postoje i druga značenja ove reči:
1. u lošem smislu: tvrdoglavost, predrasuda, mentalna blokada,
2. posvetiti se nečemu, biti sklon nečemu,
3. briga o nečemu, upravljanje, usmeravanje, vlast.

Kao što znamo, Buda je analizirajući čoveka ustanovio da ga čini pet stalno menjajućih sastojaka (khandha) i da u njemu nema ničeg trajnog, nikakvog nepromenljivog ja, sopstva ili duše. To je svoje učenje nazvao anatta.

Dobro. A kojih su tih pet sastojaka? Jedan je materijalni (rūpa = forma/telo) i četiri mentalna, tj. funkcije uma: osećaj (vedanā), opažaj (sañña), mentalni obrasci/dispozicije (koji uslovljavaju naše reakcije) (saṅkhāra) i svest (viññāṇa). Sve je to manje-više poznato. Ali danas sam naišao na ovaj citat, koji lepo objašnjava funkciju opažaja, percepcije:

„Mudra pažnja može postati moćan alat razuslovljavanja onog načina na koji percepcija pogrešno interpretira svet iskustva. Operativni mehanizam  pogrešne interpretacije tokom percepcije, uzrokovane lošom pažnjom, zasnovan je na samoj prirodi percepcije (sañña), čiji zadatak je da informacije koje dolaze kroz čula poveže sa nazivima i pojmovima u umu, što sve vodi do različitih asocijacija i sećanja. Ovi pojmovi i asocijacije su najčešće zamagljeni žudnjom, odbojnošću i obmanutošću, te tako predstavljaju proizvod naviknutih reakcija usmeravanih mentalnim nečistoćama. Te navike formirane su u prošlosti i nastavljaju da se učvršćuju i dan danas, kad god se jedna takva reakcija dogodi.

Zahvaljujući uticaju ovih naviknutih reakcija i asocijacija, sve što doživimo biva prepoznato zajedno sa subjektivnim pojmovima koje um projektuje na podatke pribavljene putem čula. Ta dva toka stižu zajedno, kao jedna skoro nerazdvojiva mešavina, a onaj ko opaža uglavnom nije svestan u kojoj meri je njegov iskustvo pod uticajem unapred formiranih pojmova i otuda odražava i potvrđuje subjektivne predrasude. Loša, odnosno površna pažnja produžava ovo stanje stvari, gde falsifikovanje podataka kroz percepciju ostaje neuočeno. Lek je mudra ili prodorna pažnja, koja ide iza pojavnosti stvari, kako bi otkrila njihovu pravu prirodu, bez obzira na količinu razočarenja koju bi to moglo doneti. Kontinuirano vežbanje u mudroj pažnji će na kraju promeniti način na koji percepcija predočava svet, dok će svest o istinskim karakteristikama stvarnosti postepeno postati sastavni deo perceptivne procene, baš kao što su do tada to bile naviknute reakcije.

Imajući u vidu ovaj potencijal, ne iznenađuje da je mudra pažnja ključni uslov nastanka elemenata probuđenja (bođđhaṅgā), baš kao što je njena suprotnost, loša pažnja odgovorna za nastanak prepreka (SN 5:94 i SN 5:84). Budini govori to izražavaju smatrajući mudru pažnju „hranom” za elemente probuđenja (SN 5:104). To znači da pažnja koja je temeljna i mudro upotrebljena doslovno „hrani” rađanje i učvršćivanje onih mentalnih stanja koja su direktno odgovorna za probuđenje.”

Bhikkhu Analayo: Excursions into the Thought-world of the Pali Discourse – From Grasping to Emptiness, str. 74-75.

U manastiru svaki dan dva puta, ujutro i uveče, o poslednjem među tri dragulja recitujemo ovo:

suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
uđuppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
ñāyappaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho,
sāmīćippaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho

Šta to tačno znači?

bhagavato = Blaženi
sāvakasaṅgho = sāvaka (učenik) + saṅgho (zajednica) = zajednica učenika
i sad ovi pridevi na početku reda, koji bliže određuju kakva je to zajednica:

svaki ima na kraju: paṭipanno = praktikujući (pridev kao u izrazu “ležeći policajac”) čiji se prvi glas duplira zbog formiranja složenice.
Zatim:
1. su- = dobro
2. uđu- = pravo
3. ñāya- = Ovde se malo komplikovanije jer su u pitanju složenice. Reč je formirana od osnove ni = i = ići. Znači “metod, proceduru, proces”, dakle sistematično napredovanje, korak po korak.
4. sāmīći- = ovde imamo drugi prefiks, ali istu osnovu sam- (zajedno) + i (ići) = ići zajedno, u skladu (sa pravilima)

Elem:
Sangha, plemeniti učenici Blaženog, vežbaju na dobar način
Sangha, plemeniti učenici Blaženog, vežbaju na direktan način
Sangha, plemeniti učenici Blaženog, vežbaju na postupan način
Sangha, plemeniti učenici Blaženog, vežbaju u skladu sa pravilima.

A kako mi vežbamo?

Odgovornost

PUN MESEC, ponedeljak, 11. novembar 2019

Odgovornost

Kao što rđa od gvožđa nastala
izjeda samo to gvožđe,
isto tako i neumerenoga
sopstvena dela do propasti dovode.

Dhammapada, 240

Suprotno onome što možda očekujemo, svest o ulozi koju imamo u određivanju kvaliteta našeg življenja može biti vrlo podsticajna. Ako vrlo rano u životu nismo podučeni zakonu kamme, vrlo lako usvojimo gledište da su drugi ti koji definišu kvalitet našeg života. Tako pretpostavimo kako je neophodno da drugi postupaju i govore na način koji za nas neće biti uvredljiv. Budino učenje, pak, govori nam da u suštini to da li smo uznemireni ili zadovoljni jeste rezultat naših postupaka. Naravno, svet oko PUN MESEC, ponedeljak, 11. novembar 2019nas ćemo uvek doživljavati kao prijatan ili neprijatan. Ali da li to iskustvo pojačavamo ili ne tako što se prepuštamo sviđanju i nesviđanju, to je samo naš izbor.

S ljubavlju
monah Munindo